Posle člana Gradskog veća za privredu, Dalibora Jekića, seriju poseta privrednicima, započeo je i gradonačelnik Radomir Nikolić, obilaskom kompanije „Gomma Line“ u Petrovcu, jedinog domaćeg dobavljača fabrike Fijat automobili Srbija, preko kompanije Sigit.

Cilj posete bilo je bolje upoznavanje sa poslovanjem kompanije i razmena ideja u oblasti privrednog razvoja Grada u budućnosti.

U razgovoru sa generalnim direktorom firme Nenadom Cvetkovićem, Nikolić je rekao da postoje situacije kada Gradska uprava mora da izađe u susret i da će Grad učiniti sve što može da firma ostane u Kragujevcu i proširuje svoju delatnost.

Od mašinskih inženjera do ostalog stručnog kadra, radnici ove firme, predstavljaju spoj iskustva i mladosti. Kompanija trenutno zapošljava 138 radnika i ima potrebu da proširi svoje kapacitete.

– Trenutno radimo isporuku za tri Fijatove fabrike u Italiji, a nedeljno izvozimo i za dve Poljske firme. Otvara nam se veliko tržište i prostor za napredak – rekao je Nenad Cvetković.

Nikolić je obišao proizvodni pogon, alatnicu i radionice. Cilj poseta domaćim kompanijama je analiza poslovnog okruženja i stvaranje boljeg ambijenta.

Sutra se obeležava državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu i za većinu ustanova je to neradan dan, ali brojne službe će dežurati.

Dom zdravlja Kragujevac u ograncima Stanovo, Bresnica i Aerodrom radiće do 12 sati, a Zdravstvena stanica broj 4 do 19 časova, dok će od 7 do 19 sati dežurati Dečiji i Školski dispanzer.

Apoteka Bubanj radiće non-stop, a „1. maj“ i „29. novembar“ od 7 do 20 sati, dok će Avala, Stanovo i Topola raditi od 8 do 12 časova.

Autobusi javnog gradskog i prigradskog prevoza, saobraćaće po redu vožnje za nedelju.

Parkiranje vozila se neće naplaćivati.

Tokom praznika dežurne će biti pošte u Roda centru i Plazi.

Gradske tržnice će raditi uobičajeno, kao i većina tržnih centara, supermarketa i prodavnica.

Došlo je do ozbiljnog kvara na uređaju koji kontroliše rad svetlosne signalizacije na raskrsnici ulica Ilindenske i Bulevara Kraljice Marije, tako da je regulisanje saobraćaja putem svetlosne signalizacije na ovoj raskrsnici u prekidu.

„Parking servis“ apelovao je na građane da imaju razumevanja i prate vertikalnu signalizaciju. Služba horizontalne, vertikalne i svetlosne signalizacije „Parking servisa“ rade na otklanjanju nedostataka, ali kako je u pitanju veći kvar, semafor neće biti u funkciji do četvrtka.

Uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja dr Gordana Damnjanović i volonteri omladinske terenske jedinice Crvenog krsta dr Elizabet Ros, na Varoškom groblju u Kragujevcu odali su počast i položili vence na grob dr Elizabet Ros i njenih saradnica, hrabrih članica britanske mirovne medicinske misije.

O veličini žrtve, koju je heroina 20. veka podnela lečeći srpske vojnike, govori naše sećanje i zahvalnost. Hrabrost i žrtva doktorke Elizabet Ros i njenih saradnica trajno će ostati urezane u sećanje Kragujevčana. Kragujevac pamti, uvažava i poštuje nesebične žrtve koje su ove hrabre žene dale kada su došle da pomognu srpskom narodu u zemlji razorenoj epidemijom pegavog tifusa i ratom.

Poklanjamo se njihovim senima, veličini i čovekoljublju – rekla je Gordana Damnjanović, član Gradskog veća i podsetila na važnost trenutka kada je britanska misija uvidela potrebe i velika stradanja srpske nacije i srpske vojske i životima svojih lekara i medicinskih radnika dala doprinos.

Danom kapitulacije Nemačke, 11. novembra 1918. godine okončan je Prvi svetski rat, najrazorniji rat koji je svet do tada video gde je učestvovalo 36 država i koji je odneo preko 20 miliona vojnika i civila. Srbija je u Prvom svetskom ratu podnela velike žrtve, preko 1,2 miliona stanovnika, odnosno oko 28 odsto sveukupnog stanovništva ondašnje države.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembar obeležava se u svim zemljama Evrope.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, danas je svečano otvorio renovirani paviljon „Biser“ u Zavodu za smeštaj odraslih lica „Male Pčelice“.

Ova ustanova koja danas proslavlja 43 godine postojanja, renovirala je Paviljon 2 iz sopstvenih sredstava, što predstavlja dobar primer socijalnog preduzetništva. Svečanom otvaranju prisustvovali su i gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić, dr Gordana Damnjanović član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja, episkop šumadijski gospodin Jovan, direktori mnogobrojnih institucija socijalne zaštite iz cele Srbije.

Prema rečima direktora Zavoda za smeštaj odraslih lica „Male Pčelice“, Vladice Stanojevića, u renoviranje paviljona i nabavku opreme uloženo je 25 miliona dinara, a obnovljeno je tri hiljade kvadrata, krovna konstrukcija, fasada, urađena je izolacija na čitavom objektu, sedam novih ulaza u paviljon i brojni drugi radovi. Paviljon „Biser“ sada može da primi 200 korisnika.

– Mi smo danas već spremni za socijalno preduzetništvo, tj da radimo za treća lica. Zavod od pre 2,5 godine sam ostvaruje prihode time što smo osnovali sopstvenu farmu, proizvodimo godišnje 120 tona mesa za ishranu korisnika, otvorili smo modernu pekaru, pa je godišnja ušteda samo na pekari oko 70 000 – 80 000 evra. Imamo 11 svojih radionica koje izrađuju svoje proizvode i u krugu Zavoda imamo sopstvenu prodavnicu – objašnjava Stanojević.

Zavod za smeštaj odraslih „Male pčelice“ postoji više od četiri decenije i sa 890 korisnika je najveća ustanova tog tipa u Evropi.

– Ovo je najbolji dokaz šta Ministarstvo očekuje od svih institucija socijalne zaštite, gde god je to, naravno, moguće. Da sopstvenim radom, sopsvenim trudom i sopstvenim sredstvima, utiču na poboljšanje života naših korisnika i utiču na poboljšanje života naših osiguranika. Ovo je dokaz da je svojim radom moguće promeniti stvari. Radna aktivacija nije ekonomska kategorija, radna aktivacija je kada ovim ljudima omogućite da se osete korisnima, da se osete dobro, da leče sebe radom. Na ovaj način vidite da su u stanju i da poprave sopstveni položaj ali i da poprave sopstveno zdravstveno stanje. I ono što je u narednom periodu naš prioritet, jeste naravno zakonska regulativa, da završimo ono što smo započeli u oblasti socijalne zaštite, ali i da postignemo licenciranje u svim objektima socijalne zaštite. I da izjednačimo uslugu socijalne zaštite, bez obzira da li ste u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu ili Blacu, morate da imate potpuno iste standarde – rekao je ministar Vulin.

U Srbiji se danas, kao državni praznik, obeležava 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

U znak sećanja na uzdizanje Srbije iz pepela Velikog rata, na svojim reverima zvaničnici i javne ličnosti nose ljubičasto-zeleni cvet, poznat kao Natalijina ramonda. Ova biljka endemska je vrsta sa Kajmakčalana, gde su se upravo i vodile bitke u Velikom ratu. Naziv nosi po kraljici Nataliji Obrenović, a zelena lenta na njoj preuzeta je sa Albanske spomenice.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra, u 11 časova, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine u 11 časova, kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiče venac ispred Spomenika neznanom junaku na Avali. Centralna državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti povodom Dana primirja, biće održana u Beogradu kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.

Polaganjem venaca kraj Spomenika palim Šumadincima i minutom ćutanja, u Kragujevcu je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar 1918. godine kada je u 11 sati na snagu stupilo primirje koje je Nemačka potpisala sa silama Antante i tako okončala neprijateljstva na Zapadnom frontu.

Vence su kraj spomenika položili predstavnici grada Kragujevca, Komande garnizona, Udruženja potomaka starih ratnika i SUBNOR – a, Udruženja Biram Kragujevac i Udruženja mirnodobskih i ratnih vojnih invalida.

Kragujevac je 1914. godine poslao na front 1677 svojih najboljih sinova i kćeri, podsetio je tom prilikom Željko Zirojević predsednik SUBNOR –a. Iz rata se nije vratilo njih 478. Kragujevac se danas klanja senima svih poginulih Šumadinaca, odajući poštu uz poruku da više nikada ne bude rata.

Ovo je jako bitna godina za Srbiju jer obeležavamo 70 godina od pobede nad fašizmom i 101 godinu primirja u Prvom srpskom ratu, rekao je Obrad Turković pomoćnik gradonačelnika za informisanje i unapređenje položaja mladih. Grad Kragujevac je dao veliku žrtvu, svi Šumadinci su bili epicentar odnosno oni koji su nosili tu borbu u svim oslobodilačkim ratovima. Činjenica da imamo ovaj spomenik koji obeležava sve to je velika stvar i moramo nove generacije stalno da podsećamo na to, šta su sve njihovi preci učinili da bi danas svi mi mogli ovde slobodno da živimo.

Inače, spomenik je podignut 1932. godine, rad je autora Antuna Augustinčića i posvećen je palima u ratovima za oslobođenje od 1804. do 1918. godine. Rađen je na osnovi u obliku krsta; na stranama kamenog postolja nalaze se četiri reljefa koji predstavljaju četiri pokolenja i četiri istorijske epohe, kroz ratne događaje koji su ih obeležili: Prvi i Drugi srpski ustanak, Balkanske ratove i Prvi svetski rat.

Zbog seče rastinja na trasi niskog napona u vremenu od 9 do 13 sati doći će do povremenih prekida u isporuci električne energije potrošačima u naselju Beloševac – ulica Rasinskog odreda i u ulici Vlade Bagata i deo Belodrimske.

Zbog zamene mernog uređaja u vremenu od 08.30 do 14 sati doći će do prekida u isporuci električne energije u ulici Milunke Đurić, Majstora Frančestera i Braće Petković broj 7.

Zbog pregleda i ispitivanja trafostanice u vremenu od 9 do 10 sati, doći će do kratkih prekida u isporuci električne energije potrošačima u naselju Petrovac – Lipe i Denino brdo – ulice Cvetna, Mlavska, Franše D Eperea i ulica Lovačka, od 11 do 12 sati Fakultet inženjerskih nauka, deo Daničićeve ulice, Milice Srećković, Milana Ilića Čiče, deo Dragoljuba Milovanovića Bene i deo Bulevara Kraljice Marije i od 13 do 14 sati u ulici Čede Dulejanović, Gajeva i Ustanička u naselju Ilina voda, zatim Mišarska, deo Kneza Mihaila i Licika.

Zbog radova na mreži u vremenu od 9 do 14 sati doći će do prekida u isporuci električne energije u naselju Desimirovac, Ilićevo – stara opština i deo Gornjomilanovačke ulice.

Ukoliko vremenski uslovi ne dozvole obavljanje navedenih radova, radovi biće odloženi.

Na inicijativu Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Grad Kragujevac je podržao projekat «Asistent u porodici» kako bi se angažovanjem asistenata osnažile porodice koje imaju člana kod koga je dijagnostikovan neki od poremećaja iz autističnog spektra. Grad je za realizaciju ovog projekta izdvojio 290 000 dinara za angažovanje 6 asistenata po 100 sati na mesečnom nivou, na period od četiri meseca. Ovim projektom obuhvaćene su 42 porodice.

Tim povodom, dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja, obišla je danas porodicu Petrović u naselju Sušica, u kojoj je angažovan asistent. Samohrana majka Svetlana Petrović i njen sin Marko (20) koji boluje od teškog oblika autizma žive od socijalne pomoći, dečijeg dodatka i tuđe nege. Prema Svetlaninim rečima, redovno izmiruju račune za komunalije, tako da dugova nemaju.

Međutim, na kući u kojoj žive krov je odavno dotrajao i preti da se uruši. Svetlani je potrebna veš mašina, kreveti na kojima spavaju ona i sin su dotrajali. Marku su potrebne pelene za odrasle.

U ovoj porodici, dva puta nedeljno, po dva sata, angažovana je Suzana, asistent u porodici, koja se za to vreme brine o Marku, kako bi Svetlana mogla da izađe iz kuće i obavi sve ono što joj je neophodno, ili ponekad napravi predah.

– Znači mi puno što je Suzana tu i što njoj mogu da poverim brigu o Marku. Ja nemam vremena za sebe. Moje vreme je njegovo vreme. On je ono čemu sam posvetila život. Život za koji je potrebna snaga, volja, strpljenje, upornost – kaže Svetlana Petrović, majka autističnog dečaka.

Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja ističe da je ovaj projekat primer dobre saradnje lokalne samouprave i nevladinog sektora, konkretno Udruženja za pomoć osobama sa autizmom koje je sugerisalo šta je najpotrebnije ovim porodicama.

Najvažnije je da se porodica ojača u ovakvim slučajevima, da se prošire njene kompetencije i da njeni članovi, na ovaj način, dobiju malo slobodnog vremena, izađu iz kuće, kako bi zadovoljili svakodnevne životne potrebe – kaže dr Gordana Damnjanović.

Danijela Nešović, sekretar Udruženja za pomoć osobama sa autizmom ističe da je prednost u angažovanju asistenata data samohranim roditeljima i nezaposlenim roditeljima. Projekat je odobren na 4 meseca, efekti su mnogostruki, a potreba da se nastavi, očigledna.

U okviru akcije „Na pragu privrednika“, Dalibor Jekić, član Gradskog veća za privredu obišao je danas sa svojim saradnicima iz nadležne Gradske uprave kompaniju Unior Components, bivšu fabriku „Zastava alati“, koja je privatizovana 2005. godine.

Sa tradicijom u proizvodnji specijlnih alata dužom od 150 godina, Unior Components ove godine obeležava 10 godina od sticanja novog statusa i od tada beleži konstantni rast i to zahvaljući investiranju u nove tehnologije i najsavremenije CNC mašine. Radi podizanja kvaliteta proizvoda i konkurentnosti na evropskom tržištu, u Unior komponente je uloženo blizu deset miliona evra. Njihov proizvodni program, a to su provlakači, zavarene konstrukcije i termička obrada našli su primenu u automobilskoj, avionskoj i vojnoj industriji 18 zemalja sveta.

– Ove godine je u razvoj kapaciteta uloženo 1,5 miliona evra. Rekontruisan je jedan od objekata, kupljene su dve nove CNC mašine namenjene procesu obrade kućišta za mašinogradnju i zahvaljući takvom našem konstantnom razvoju ozbiljne pomake smo napravili na tržištu Rusije i Belorusije dok standardno dobru prodaju imamo na tržištima Nemačke, Francuske i Češke – kaže Ljubinko Mijailović, generalni direktor Unior Components.

Današnja poseta predstavnika lokalne samouprave grada Kragujevca, bila je i prilika da se predoče i problemi u poslovanju ove kompanije i oni se najviše odnose na infrastrukturno uređenje. Naime, problem je neadekvatna saobraćajnica čiji ulaz od Pirotehnike onemogućava prolaz šlepera većeg gabarita, pa se rešenje traži u otvaranju novog ulaza. Problem stvaraju i zastarele vodovodne i kanalizacione cevi, nepostojanje označenog parking prostora, a neophodne su i dodatne bezbednosne mere, jer zbog nemogućnosti da se zbog pravnog statusa ova loakcija ogradi često dolazi do krađa.

– Unior komponents je uspešna kompanija i jedna od najvećih kragujevačkih izvoznika. Od 2005. godine od kad je privatizovana, konstantno se razvija, ulaže u novu opremu i dobro planira. Nemamo zbog čega da brinemo kada vidimo kako ova firma posluje i možemo da se nadamo samo boljim rezultatima. Imajući u vidu da je ova kompanija ranije poslovala u okviru zatvorenog prostora grupe „Zastava“, njenim otvaranjem došlo je do problema koji se tiču saobraćajnice i to su realni problemi koje će lokalna samouprava u narednom periodu pokušati da rešava, kako bi olakšala poslovanje ne samo Unior komponentsu već i ostalim privrednicima koje se nalaze u ovoj radnoj zoni, kaže Dalibor Jekić.

Zbog remonta trafostanice u vremenu od 9 do 14 sati doći će do prekida u isporuci električne energije potrošačima u naselju Kozujevo i Male Pčelice – ulice Solunska, Petra Drapšina, Ivangradska, Golubačka, Ramaćska, Malajnička, Mezijska, Ognjena Price, i okolne ulice.

Zbog zamene mernog uređaja u vremenu od 8.30 do 14 sati doći će do prekida u isporuci električne energije u ulici Mokranjčeva, Gledićka, deo Milunke Đurić, deo Tankosićeve, deo Slovenske i Braće Petković broj 5.

Zbog pregleda i ispitivanja trafostanice u vremenu od 9 do 10 sati, doći će do kratkih prekida u isporuci električne energije potrošačima u ulici Daničićeva, Andre Marnikovića, Dr Ilije Kolovića, Pozorišna, Skerlićeva, Vase Čarapića, i ulice Dečanska, 27. marta, deo Kralja Aleksandra I Karađorđevića, od 11 do 12 sati deo ulice Dr Zorana Đinđića i deo Nikole Pašića, deo Tanaska Rajića i od 13 do 14 sati u ulici Jovana Cvijića, Milovana Gušića, Zmaj Jovina i ulice Kočićeva, Stojana Protića, Višnjićeva i deo Vojvode Stepe.

Zbog podizanja armirano-betonskih stubova u vremenu od 10 do 14 sati doći će do prekida u isporuci električne energije u naselju Lužnice – gornji kraj, Pajazitovo, Mali Šenj, Veliki Šenj, Gornje Grbice, Mironić, Mala Vrbica.

Akcija čišćenja jezera Bubanj biće organizovana sutra, a okupljanje je u 10 časova kod restorana „Dvorište“, na obali.

Pozvani su svi građani da se priključe i daju svoj doprinos ovoj akciji, kao i sva udruženja i organizacije.

Organizatori akcije su: Biram Kragujevac, PEK Gora, Eko fan kamp, Izviđački odred Bogoljub Boba Popović, Crveni krst Kragujevac, Eko park Ilina voda, EID Karaman, Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj Kragujevac.

Zbog održavanja Međunarodnog plivačkog mitinga „Kup Kragujevca 2015“, Zatvoreni bazen Sportskog centra „Park“ sutra neće raditi za građanstvo.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu uhapsili su S. G. (20) iz Kragujevca i, uz krivičnu prijavu, sproveli ga Osnovnom javnom tužilaštvu, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio sedam krivičnih dela teška krađa.

Postoje osnovi sumnje da je S. G., u proteklih mesec dana, u naselju ”Aerodrom” u Kragujevcu, obio sedam kuća i stanova, iz kojih je oduzeo novac i zlatan nakit. Policijska patrola uhapsila ga je prilikom napuštanja obijenog stana i kod njega pronašla oduzet zlatan nakit i alat za obijanje.

Sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Kragujevcu je S. G. odredio pritvor.

Policija intenzivno radi na rasvetljavanju i drugih krivičnih dela izvršenih u ovom naselju.

Gradska poreska uprava Grada Kragujevca obavestila je poreske obveznike da je rok za plaćanje poreza na imovinu fizičkih lica za četvrti kvartal 16. novembar 2015. godine.

Kragujevac će naredne godine otvoriti prvi Centar za mentalno zdravlje u Srbiji zahvaljujući saradnji sa Italijanskom Autonomnom provincijom Trentino. Kako bi se definisali dalji planovi održan je sastanak kome su prisustvovali gradonačelnik Radomir Nikolić, Prof. dr Slavice Đukić Dejanović direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević“, dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalna pitanja, Nikola Ribarić, član Gradske uprave za zdravstvenu i socijalu zaštitu i predsednik Asocijacije Trentino za Balkan Maurizio Kamin sa saradnicima.

Grad Kragujevac je, u ovoj godini, u okviru socijalne zaštite rešio mnoge finansijske probleme. Kada je u pitanju zdravstvena zaštita lokalne samouprave nemaju velike ingerencije, osim da infrastrukturno pomažu projekte, i u tom smislu smo spremni da dalje razvijamo i socijalnu i zdravstvenu zaštitu u Kragujevcu. Otvaranjem Centra za mentalne bolesti želimo da utičemo na podizanje svesti građana Kragujevca o potrebi da se licima sa mentalnim smetnjama pruži adkevtana nega, i da lekari prenesu svoje zanje porodicama obolelih – rekao je gradonačelnik Nikolić.

Zahvaljujući razmeni iskustava sa Asocijacijom Trentino, u Domu zdravlja funkcioniše  Savetovalište za mentalno zdravlje. Predviđeno je da Savetovalište preraste u Centar za mentalno zdravlje koji će funkcionisati kao samostalna jedinica koja se bavi promocijom, prevencijom, kao i lečenjem i rehabilitacijom lica sa mentalnim smetnjama.

Ovo je prvi Centar gde jedinica lokalne samouprave pokazuje želju da bude prisutna od samog početka. Ne samo da se vidi spremnost da se započne sa ovakvom vrstom projekta, već i želja da Centar bude ustanova koja će uspeti da održi kontinuitet u radu. Otvaranjem Centra pokazujemo posebnu brigu Kragujevčana za ovu osetljivu kategoriju – rekla je Prof. dr Slavice Đukić Dejanović.

Predsednik Asocijacije Trentino za Balkan rekao je da je veoma važno za razvoj centra, da pre svega Univerziteti u Srbiji i Italiji sarađuju. Imamo veliku želju da učestvujemo u daljim koracima za otvaranje Centra za mentalno zdravlje. Brinući o onima koji imaju imaju probleme vodimo računa o celoj zajednici.

Na današnjem sastanku dogovoreno je da lokalna samouprava obezbedi adekvatan prostor za Centar za mentalno zdravlje, kako bi sledeće godine počeo sa radom. Slede susreti sa udruženjem pacijenata i njihovih porodica, a stručni timovi i saradnici sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu biće takođe edukovani o takozvanom Trentinskom modelu.

Radnici fabrike Fijat Krajsler automibili (Fiat Chrysler, FCA) u Kragujevcu vratiće se na posao u sve tri smene u ponedeljak, 16. novembra, posle jednonedeljne pauze zbog neodostatka posla i smanjene tražnje automobila, rečeno je danas agenciji Beta u Samostalnom sindikatu te kompanije.

Predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Zoran Marković je rekao da su zbog nedostatka posla radnici fabrike automibila u Kragujevcu, u kojoj se proizvodi model fijat 500L, od sredine septembra počeli da idu na plaćena odsustva.

“U oktobru je svaka druga sedmica bila neradna, tako je počeo i novembar. Sada se u fabrici rade nedeljni planovi, pa smo blagovremeno obavešteni o tome kada se neće raditi”, rekao je on.

Marković je dodao da je fabrika pri kraju realizacije plana proizvodnje za ovu godinu, kao i da je poznato da FCA ne proizvodi za zalihe, već prema potražnji.

“Problem je što nema najavljenog izvoza na rusko tržište, a smanjena je potražnja automobila na severnoameričkom tržištu”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija.

Prema njegovim rečima, u fabrici u Kragujevcu će ove godine biti dvostruko više neradnih sedmica nego 2014. godine.

“Jedino rešenje je, mnogo puta smo na to ukazivali i predstavnicioma Vlade Srbije, u proizvodnji drugog modela u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu. Bez toga nema kontinuiteta proizvodnje, niti njenog povećanja”, rekao je Marković.

On je podsetio da se, uz puno radno angažovanje u sve tri smene, u kragujevačkoj fabrici kompanije FCA Srbija, proizvede 12.000 automobila mesečno.

U toj kompaniji, u kojoj su vlasnici italijanski Fijat i Vlada Srbije, radi 3.100 zaposlenih.

Posle skoro mesec i po dana pauze, Autobuska stanica u Kragujevcu danas je ponovo počela sa radom i to sa novim obeležjima prevoznika „Autoprevoz Janjušević“ iz Priboja, koji će plaćati mesečni zakup od pet miliona dinara.

Novi zakupac je najpre morao da dovede infrastrukturu u funkcionalno stanje, a juče je dobio sve potrebne dozvole za rad.

Za sada se sa stanice realizuje oko 170 polazaka dnevno, a uskoro se očekuje da se ta cifra poveća na 210.

Novi telefoni za informacije su 354-659 i 354-660, a cena peronske karte košta 100 dinara.